Ima li granica našem ponižavanju i neshvatljivom nedostatku dostojanstva i samopoštovanja, da nam se bez ikakvog stida na 25. godišnjicu bombardovanja Beograda - ova kleptokratska vlast u saglasnosti sa „investitorima“ iz SAD, zemlje koja je bila i ostala glavni pokrovitelj i podrška tzv. kosovske državnosti nudi rušenje zgrade Generalštaba?

Tužna je činjenica da moćnici iz EU više pritiskaju Vučića da uvede sankcije Rusiji ili prizna Kosovo, nego da, recimo, dozvoli slobodne medije i izbore. u svojoj zemlji. To govori o prioritetima

A suštinski problem sve vreme ostaje u tome što civilizacija koja ostrakizuje Homera ne može razumeti Tolkina. Ona nasilno pokušava da ga preobuče u „Igru prestola“, koja je i sama kritika te civilizacije

Sada, na kraju svoje profesionalne karijere, mogu da kažem da je vredelo  raditi na način kako sam to činio, bez obzira na neprijatnosti koje sam imao i materijalnu kapitalizaciju koju sam (svesno) propustio 

Čuvajmo Republiku Srpsku da nam, između ostalog, i deca u školi ne bi morala učiti Aličehić-Galešićeve „istine“. O Srbima u BiH kao „useljenim Vlasima“ koje je „Obavještajna služba Srbije“ „u drugoj polovini 19. v. uspela da posrbi“

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Aktuelni ultimatum iz EU, dostavljen Srbiji i Kosovu pre 3 dana, čija tačna sadržina nije obelodanjena (na zahtev delegacije EU), posledica je i proizvod više od 20 godina dubokih frustracija u odnosima između EU i Srbije (kao i EU i Kosova). Glavni razlog su izneverena očekivanja. Ono što EU danas može ponuditi Srbiji i ostalim državama ne-članicama sve je manje privlačno, pre svega zato što se članstvo u EU više ne može obećati s bilo kakvom izvesnošću, a ostale pogodnosti koje se nude nisu dovoljne. To znači da Evropskoj uniji ostaje samo motka. Šargarepe su potrošene. U svim ispitivanjima javnog mnjenja u Srbiji podrška članstvu u EU je konstantno ispod 50%.

Događa nam se upravo ono čega smo se najviše plašili i na šta smo često upozoravali sa ovih stranica. OGUGLALO SE. Tada smo bili šokirani. Sada uglavnom samo odmahujemo rukom

Po mišljenju Ustavnog suda, pravni „kapacitet“ vanredne situacije ni približno ne garantuje takvu delotvornost reagovanja državnih organa i službi

Najavljena je izmena poglavlja 35 u koje će ući obaveze Srbije proizašle iz briselskih i Ohridskog sporazuma, ili jasnije rečeno iz Vučić-Kurti sporazuma. Od momenta kad su ga prihvatili to više nije francusko-nemački sporazum, to više nije EU sporazum. To je Vučić-Kurti sporazum